Благовјештењски манастир православни мушки манастир Муромске епархије Руске православне цркве. Налази се на Сељачком тргу у централном делу града Мурома.
Настаo је на месту дрвене цркве Благовести Пресвете Богородице, чија се изградња по црквеном предању приписује светом племенитом кнезу Константину (Јарославу) Свјатославичу - најмлађем сину черниговског кнеза Свјатослава Јарославича, унуку великог кијевског кнеза Јарослава Мудрог (према неким изворима, могао би бити унук Јарослава Свјатославича Рјазана.
Црквена легенда прича следећу причу. Дуго су мештани исповедали паганску религију и обожевали силе природе. Сазнавши за то, кнез Константин је од свог оца Мурома затражио наследство како би превео становнике града у хришћанску веру. У овом добротворном раду помогли су му синови Михаил и Федор. Муромски пагани нису хтели да прихвате принца, одупирали су се и чак убили његовог најмлађег сина Михаила. Међутим, тада, шокирани чудесним знаком са иконе Богородице донете из Византије, касније назване Муром, покајали су се за свој злочин, и крстили се у водама оближњег језера Кстово.
Познато је да се у овом храму молио свети владика Василије.
1547. године, на основу локалног поштовања, извршено је општецрквено величање благоверног кнеза Константина и његове деце Михаила и Теодора.
Манастир је основао 1553. године Иван Грозни, који је посетио Мур 1552. године током похода на Казањ.
Од 1555. године мошти кнеза Константина отворено почивају у Саборној цркви Благовештења.
Пољаци су 1616. године уништили и опљачкали манастир. Током 17. века, манастир се постепено препородао из рушевина.
Муромски трговац Тарасиј Цветнов је 1664. године обновио Благовештенску катедралу и поставио сат на звоник. Године 1791. на територији манастира је отворена Муромска богословска школа. 1792. године манастир је преживео пожар, али су камене зграде и главне светиње преживеле. У вези са пожаром, Муромска богословска школа је пребачена у кућу старатеља, а 1800. године је затворена.
Током Отаџбинског рата 1812. године у манастиру су се чувале Иверска и Владимирска икона Богородице.
Године 1866. манастир је добио други разред. У 1867-1882 владали су муромски епископи, викари Владимирске епархије.
Манастир је затворен 1919. године, али је братија, настанивши се у граду, наставила да служи у саборној цркви.
22. маја 1923. године отворене су мошти светих племенитих кнезова Константина, Михаила и Теодора, након чега су пренете у музеј, где су остале до јануара 1989. године.
1940. године катедрала је затворена, али је две године касније поново отворена као парохијска црква.
Овде је 1946. године служио јеромонах Пимен (Извеков), касније Патријарх московски и све Русије.
Септембра 1991. године, одлуком Светог Синода, обновљен је монашки живот у манастиру Благовештење.
У крипти саборног храма леже мошти Светог Василија Муромског – „Просветитеља муромских народа“ и Светог Јулијана (Кочукова) – подвижника 17. века.
На некрополи манастира сахрањени су истакнути становници Мурома и свештенство, међу њима и игуман манастира архимандрит Алексије (Полисадов), прадеда песника Андреја Вознесенског.
Главна црква манастира је Благовештенски сабор (градња је почела у 16. веку, обновљена 1660-их). Спољашња декорација катедрале је један од уџбеничких примера шарања. Саборна црква Благовештења била је једина грађевина која је преживела уништење манастира у време смутње. Уз катедралу је везан четвороводни звоник. Порт Стефаниевскаиа црква традиционално датира из 1716. године. Године 1811. подигнута је манастирска ограда са торњевима.